Ego
Ego nastaje iz Ida, njegovim raslojavanjem u suočavanju sa stvarnošću (tj. sa principom realnosti). Počinje da se formira u prvoj godini života i razvija se postepeno putem interakcije CNS, stimulacija iz spoljašnje sredine i doživljenih iskustava. Predstavlja najaktivniji deo ličnosti i obuhvata: svesno mišljenje, govor, opažanje, pamćenje, učenje, rasudjivanje i motorno reagovanje (tj. delovanje). Pored kontakata sa Idom ima kontakte sa objektivnom stvarnošću, a kasnije kada se razvije Superego, i sa njim.
Za ostvarenje glavnih ciljeva evolucije (preživljavanje jedinke i održanje vrste) nisu dovoljna dva procesa pomoću kojih Id pokušava da smanji tenziju (impulsivna motorna aktivnost i stvaranje slika koje predstavljaju ispunjavanje želja). Zbog toga se razvija Ego u kom se javljaju sekundarni procesi mišljenja. Sekundarni proces mišljenja je karakteristika svesnog i predsvesnog mišljenja. Javlja se sa razvojem govora, njime dominira logika. Ono vodi računa o uzročno – posledičnim vezama i usvaja princip realnosti.
Jedna od osnovnih funkcija Ega je uvažavanje principa realnosti. Ego testira realnost da bi našao konkretna rešenja za zadovoljenje nagonskih pulzija. U kontaktu sa realnim svetom uočava se šta je ostvarljivo i dozvoljeno. Ego počinje da razvija i odbrambene mehanizme (pomoći kojih se bori za opstanak i funkcionisanje pod optimalnim uslovima) da bi uspostavio ravnotežu izmedju zahteva Ida i zahteva spoljne sredine, a kasnije i zahteva Superega.
Uvodjenjem principa realnosti i razvojem sekundarnih procesa mišljenja, spoljašnji svet počinje da igra sve značajniju ulogu u životu osobe. U osnovi je objektivno mišljenje koje omogućava prilagodjavanje realnosti. Ego omogućuje racionalno ponašanje u skladu sa principom realnosti. To postiže delom svesnim, a delom nesvesnim funkcijama.
Zadatak Ega je da organizmu osigura zadovoljenje bioloških i psihosocijalnih potreba ali i da ga sačuva od opasnih reakcija okoline i osude i kažnjavanja Superega.
Ego nalazi rešenja i upravlja voljnim ponašanjem. Nesvesni deo Ega vodi neprestanu borbu sa primitivnim i nagonskim silama Ida: potiskuje ih, odgadja, modifikuje i iznalazi kompromisna rešenja, pri čemu manje važne potrebe potčinjava značajnijim. Ovaj deo Ega reaguje strahom na pokušaje Ida da postigne neposredno i nekontrolisano zadovoljavanje svojih nagonskih pulzija, a na strah kao signal opasnosti razvija potrebne odbrambene mehanizme.