Logo
Blog

Dr Milan Popović

Blog

Superego

Nastaje modifikacijom Ega, privatanjem društvenih i roditeljskih uticaja (što se dešava izmedju treće i pete godine) i obuhvata onaj deo psihičkih funkcija koje se tiču morala, društvenih zabrana i naših ideala. Sedište je čovekove savesti, samoposmatranja i samokontrole, odnosno zabrana, moralnih normi i moralnih emocija, posebno osećaja krivice. Osnovna funkcija Superega je sprečavanje ili kočenje impulsa iz Ida (seksualnih i agresivnih pulzija koje sredina ocenjuje kao opasne i štetne).

Superego nastaje inkorporacijom , to jest usvajanjem prvo roditeljskih, a kasnije i društvenih zahteva i zabrana. Sastoji se iz dva podsistema:

Ego – ideala
Savesti
Prema tome, Superego ima dva aspekta:

Nekažnjavajući ili Ego – ideal koji teži savršenstvu (razvija se ponos, ekvivalent za ljubav prema sebi)
Kažnjavajući, koji dovodi do samooptuživanja i osećanja krivice (dovodi do razvoja mržnje)
Superego inhibira nagonske pulzije iz Ida i prilagodjava Ego usvojenim normama.

Id je produkt evolucije, Ego nastaje kao rezultat supčavanja sa realnošću, Superego je produkt socijalizacije i nosilac kulturnih tradicija. Ego nastaje iz Ida, a Superego iz Ega, što znači da ove instance nisu jasno razgraničene jedna od druge, već su u stalnom dinamičkom ekvilibrijumu.

U životu jedinke često dolazi do konflikata izmedju pojedinih instanci ličnosti, pri čemu strah i odbrambeni mehanizmi uzrokovani ovim konfliktima predstavljaju dinamička zbivanja u psihičkom životu čoveka.

Psihoanaliza polazi od toga da su sve psihičke pojave posledica interakcija i sukoba bioloških snaga (seksualni i agresivni nagoni) i snaga društvenog porekla, ili, drugim rečima, posledica intrapsihičkih i/ili interpersonalnih konflikata.

Pored dinamičkog, psihoanaliza zastupa i strukturno (topičko), genetičko i ekonomsko stanovište.

Genetičko stanovište polazi od toga da svaka pojava u psihičkom životu u sadašnjosti ima korene u prošlosti (u individulanoj istoriji detinjstva jedinke).

Razvoj ličnosti i karakterne crte nastaju u dinamičkim odnosima procesa progresije i regresije, pri čemu psihički poremećaji zavise od tačaka fiksacije i/ili regresije tokom razvoja.

Ekonomsko stanovište psihoanalize teži da proceni jačinu snaga koje su u konfliktu (razvoj i ishod konflikta zavisi od odnosa energetskih snaga kojim raspolažu Id, Ego i Superego).