Logo
Blog

Dr Milan Popović

Blog

Teorija o psihoseksualnom razvoju

Frojd je u svom radu posebnu pažnju usmeravao na proučavanje dečije seksualnosti, polazeći od postavke da se seksualni nagon javlja od prvog dana života. Teorija o infantilnoj seksualnosti je jedan od temelja psihoanalize. Po Frojdu seksualni nagon se stvara iz niza tzv. „parcijalnih nagona“

Sledeće osbine karakterišu infantilnu seksualnost:

Polni organi u infantilnoj seksualnisti nemaju glavnu ulogu
Zadovoljavanjue infantilne seksualnosti postiže se elementarnim životnim funkcijama, kao što su uzimanje hrane, uriniranje, defeciranje
Dete je izrazito autoerotično, tj. ono postiže zadovoljenje svoje sekualnosti na sopstevnom telu
Frojdova koncepcija seksualnog nagona je šira od uobičajenog. Ona podrazumeva ne samo trošenje energje na zadovoljenja koja se tiču genitalnih stimulusa i manipulacija, već i stimulusa i manipulacija  na drugim delovima tela ili erogenim zonama. Svaki deo površine tela može da posluži zadovoljenju infantilne seksualnosti.

Po psihoanalitičkom učenju, erogene zone su veoma važne za razvoj ličnosti , zato što su prvi važni izvori razdraženja, odnosno napetosti sa kojima se dete suočava.

U psihoseksualnom razvoju psihoanalaliza razlikuje sledeće faze: oralnu, analnu, uretralnu, falusnu, fazu latence i genitalnu fazu.

Oralna faza

Ova faza pokriva prvu godinu života. Tokom ovog perioda dete koristi usta za sisanje, primanje i gutanje mleka, što dovodi do zadovoljstva. Ukoliko je dete osujećeno (kada ne može da dodje do dojke) ono počinje da sisa svoje prste ili pokušava da stavi u usta stvari koje mu dodju do ruku. Dakle, frustracija pojačava želju za inkorporacijom.

U drugoj polovini prve godine (kasna oralna faza) osujećenje postizanjua zadovoljstva sisanjem dovodi do toga da dete ispoljava tedenciju da grize (dojku ili druge objekte).

Usta i sisanje u ovom peridou života predstavčljaju dominantan put i način kojim se doživljava stvarnost i postiže zadovoljenje nagonskih pulzija u vidu taktilne stimulacije, odnosno sisanja i griženja („oralno erotično“ i „oralno agresivno“ zadovoljstvo).

Po psihoanalitičkom učenju, frustracija u ovom periodu dovodila bi do fiksacije libidozne energije, a takva fiksacija bi olakšavala regrediranje na oralni stadijum razvoja (pod uticajem raznih nepovoljnih situacija tokom života). Kod osoba kod kojih je oralna faza libidoznog razvoja bila naglašena, razvijala bi se strast za jelom, pušenjem, pojačano zadovoljstvo pri ljubljenju tokom seksualnog odnosa. U slučajevima gde je pak često bilo korišćeno potiskivanje oralnih zadovoljstava javljala bi se sklonost gadjenju, psihogenom povraćanju, histeričnom globusu.

Analna faza

Ova faza pokriva period od prve do treće godine. U ovom periodu zadovoljavanje libidoznih pulzija se postiže pražnjenjem ili zadržavanjem fecesa, pa se stoga razlikuju dva stadijuma:

Analno – erotički u kom se zadovoljstvo postiže eliminacijom fecesa („ekspulzivna faza“)
Analno – sadistički – u kom zadovoljstvo pruža zadržavanje fecesa („retenciona faza“)
U prvoj, ekspulzivnoj fazi, pražnjenje dovodi do rasterećenja napetosti i time do zadovoljstva. U ovoj fazi je dete obično blagonaklono raspoloženo prema svojim roditeljima („darovanje“ fecesa mu pruža osećaj zadovoljstva).

Sticanje zadovoljstva usled zadržavanja fecesa postaje novo umeće koje razvija ponos, jer dete sada po svojoj želji može feces zadržati ili izaciti. Zadržavanje fecesa tako postaje i poseban vid komunikacije, naročito sa majkom. Dete zapaža da, izbacivanjem/zadržavanjem fekalija, može izazvati zadovoljstvo ili nezadovoljstvo roditelja. Feces postaje objekat za manipulaciju.

U retencionoj fazi zadržavanje fecesa pruža masturbaciona zadovoljstva, a istovremeno je i način ispoljavanja prokosa. Opstipacija kao znak prkosa i portivljenja može postati osnova za kasniji razvoj tzv. „analnog karaktera“: preterana pedanterija, urednost, čistoća, tvrdoglavost, tvrdičluk.

Uretralna faza

            Ova faza ima mnogo sličnosti sa analnom i vremenski se poklapa sa njom. Javlja se na kraju treće godine života, traje relativno kratko i predstavlja prelaz u falusnu fazu. Zadovojavanje libidoznih pulzija stiče se uriniranjem i zadržavanjem urina. Ukoliko roditelji nameću preterane zabrane u pogledu sticanja ovih zadovoljstava, javlja se uretralni strah, koji se manifestuje u vidu: stidljivosti, naglašenog ponosa, taštine, preterane ambicioznosti. Po psihoanalitičkom tumačenju eneuresis nocturna bi bila izraz jako naglašene uretralne faze i zamena za poluciju, pa time i nesvesni akt masturbacije. Njeno simboličko značenje bi moglo biti ljutnja i prkos prema roditeljima.

Falusna faza

            Falusna faza pokriva period od treće do pete godine života. Libido se prebacuje na zonu polnih organa, pri čemu je dete još uvek „polimorfno perverzno“, jer genitalna zona nije preuzela primat.

U falusnoj fazi dete stiče zadovoljenje svoje infantilne seksualnosti masturbacijom, ekshibicionizmom, seksualnom radoznalošću. Ispoljavaju se i sadističke tendencije koje pružaju zadovoljstvo. Pojačava se nagon za sticanjem znanja, dete razmišlja o koitusu izmedju roditelja, dolazeći do krivog zaključka da otac zlostavlja majku ili da čak želi da je ubije. Intenzivnije prizivanje ovih predstava i bavljenje njima može u kasnijem životu biti uzrok preverzija (sadizma, mazohizam).

U ovoj fazi dečak posvećuje veliku pažnju svom penisu. Kada roditelji to zabranjuju , prete kaznom i kažnjavaju kod njega se javlja kastracioni strah. Saznanje dečaka da žena nema penis povećava taj strah, a poredjenje veličine svog uda sa veličinom  uda odraslih, stvara osećaj inferiornosti.

U ovoj fazi se kod dečaka u fantazmima javljaju interesovanja za osobe drugog pola. Najčešće je to majka. Tako se razvija Edipov kompleks. Ovo osećanje je izvor novih konflikta i zabrana od strana Superega. Istovremeno se radja strah od očeve osvete, prema kom se gaje neprijateljska osećanja. Ovo dodatno potencira kastracioni strah.

Po učenju analitičara, devojčica se u falusnoj fazi zadovoljava onanijom klitoralnog tipa (na vaginalnu prelazi tek u pubertetu). Pošto sazna za postojanje penisa kod muškaraca, razvija zavist prema njima. Počinje da misli da ga je i ona imala i da joj je oduzet (da je kažnjena). Smatra se da je zavist od penisa glavni izvor ženinog neurotičkog ponašanja i čest uzrok frigidnosti. Devojčica, analogno dečaku razvija Elektra kompleks.

Neoanalitičari smatraju da razlike izmedju muškarca i žene ne nastaju zbog mmorfoloških razlika u polnim organima, već zbog uticaja društva. Strah od kastracije je po njima poseldica pogrešnog vaspitanja, a zavist prema penisu (od strane devojčica) bila bi vid bega od ženske uloge.

Latentna faza

            Traje od pete godine do puberteta i predstavlja miran period života jedinke. Neoanalitičari negiraju postojanje ove faze iznoseći da deca u ovoj fazi nastavljaju da masturbiraju, imaju razne oralne i analne želje i incestuozne misli.

Genitalna faza

            Počinje pubertetom u kom dolazi do  poplave „usnulih“  nagona. Kod dečaka se mannifestuje:

Impulsivnim zadovoljavanjem raznih prohteva
Izraženom nedisciplinom
Kršenjem već usvojenih normi ponašanja
Za muški pubertet karakteristični su još i: proždrljiovst, okrutnost u ponašanju, egzhibicionizam, razna oralna i analna interesovanja, nemarnost, neurednost, zapuštenost, incestuozni fantazmi uz masturbaciju. Ponekad je vidljivo delikventno ili kriminogeno ponašanje. Istovremeno se razvija doživljaj selfa kao nečeg što je nezavisno od okoline.

Devojčice su u  ovom periodu oslobodljene tako jakih nagonskih pulzija, pa se uspešnije prilagodjavaju sredini. Menstruaciju često doživljavaju kao kaznu za masturbaciju. U ovom periodu su koncentrisane na svoju spoljašnjost.

Po Salivanu, pubertet se karakteriše osposobljavanjem za ljubav ali i razvojem intrapsihičkog konflikta, jer je vanbračni seksualni život zabranjen, a brak još uvek nemoguć. Zbog tog konflikta dolazi do sublimacije erotskih pulzija.